Tihi neprijatelj u vašim žilama: Stručnjaci otkrivaju kako izbjeći smrtonosni ishod.

Visok krvni pritisak često se zanemaruje, ali upravo on stoji iza većine slučajeva moždanog udara – jednog od vodećih uzroka invaliditeta i smrti u svijetu. Ono što ovu bolest čini posebno opasnom jeste činjenica da se razvija neprimetno, bez jasnih simptoma, sve dok ne dođe do trajnog oštećenja mozga. Prema rečima neurologa dr Čandane R. Goude iz bolnice Fortis u Bangaloru, kontrola krvnog pritiska predstavlja najefikasniji način da se rizik od šloga značajno smanji.

Zašto je pritisak ključni okidač moždanog udara

Do moždanog udara dolazi kada se prekine dotok krvi u mozak – bilo zbog začepljenja krvnog suda (ishemijski udar) ili pucanja arterije (hemoragijski udar). U oba slučaja, glavni uzrok je povišen krvni pritisak.

Dugotrajno nekontrolisan pritisak oštećuje zidove krvnih sudova, čineći ih krutim i lomljivim, što višestruko povećava šanse za šlog. Samo povećanje gornjeg pritiska za 10 mmHg može uvećati rizik za više od 30 odsto, dok njegovo snižavanje na bezbedne vrednosti taj rizik smanjuje i do 40 procenata.

Za većinu odraslih osoba idealne vrednosti pritiska su ispod 120/80 mmHg, dok se kod osoba sa dijabetesom ili srčanim problemima često preporučuju još niže vrednosti.

Kako održati krvni pritisak pod kontrolom

1. Redovno merenje pritiska

Najjednostavniji, ali i najvažniji korak jeste redovno praćenje krvnog pritiska kod kuće. Preporučuje se merenje ujutru i uveče, uz beleženje rezultata u svesku ili aplikaciju, kako bi se na vreme uočile promene i proverila efikasnost terapije.

2. Ograničite unos soli

So zadržava tečnost u organizmu i direktno povećava pritisak. Stručnjaci savetuju da dnevni unos ne prelazi pet grama – to je otprilike jedna ravna kašičica. Izbegavajte “skrivenu so” iz industrijske hrane, suhomesnatih proizvoda, grickalica i konzervi. Umesto toga, birajte DASH ishranu, bogatu svežim voćem, povrćem, integralnim žitaricama i mlečnim proizvodima s malo masti.

3. Više kretanja, manje sedenja

Samo 30 minuta brze šetnje dnevno može vidljivo sniziti pritisak. Preporučuje se najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno, uz redovno ustajanje i kratke šetnje svakih sat vremena, posebno ako imate sedeći posao.

4. Kontrola stresa

Hroničan stres dovodi do ponovljenih skokova pritiska. Pomozite svom telu tehnikama poput dubokog disanja, meditacije, laganog istezanja ili joge. Takođe, ograničite vreme pred ekranom, naročito u večernjim satima.

5. Prestanak pušenja i umeren unos alkohola

Pušenje udvostručava rizik od moždanog udara, dok alkohol dodatno oštećuje krvne sudove i povećava pritisak. Najbolja prevencija je – zdrav način života i dosledno praćenje terapije.

“Najbolji način da se spreči moždani udar jeste da se krvni pritisak drži pod kontrolom – redovno merenje, zdrave navike i bez preskakanja terapije,” poručuje dr Gouda.