PEVAČICA 90-IH BILA POPULARNIJA OD CECE, NESTALA, A SADA IZNELA JEZIVU ISTINU: Družila se s Arkanom, Legiju viđala u zatvoru! Na kraju suđenja sam DOBILA RAK!

Bivša muzička zvezda Ivana Olujić godinama je proživljavala put od velike popularnosti do teških optužbi za organizovani kriminal, iz kojih je na kraju izašla potpuno pravosnažno oslobođena. U iskrenom razgovoru otvorila je najdublje slojeve svoje prošlosti – od teškog detinjstva, borbe sa najopasnijim bolestima, života u pritvoru do povratka miru koji je dugo tražila. Otvoreno je govorila o svemu što ju je oblikovalo i ožiljcima koji su ostali.

Na pitanje o nedavnom zdravstvenom problemu, ističe da je operisala žučnu kesu, što je samo jedan u nizu zdravstvenih lomova koji su je zadesili nakon izlaska iz pritvora. Posle pritvora suočila se sa depresijom, a ubrzo zatim doživela je i tranzitni šlog bez trajnih posledica. Kako kaže, najteži udarac došao je tokom suđenja, kada joj je otkriven rak u veoma ranoj fazi, što je, prema njenim rečima, bila velika sreća u nesreći. Žučna kesa joj je kasnije pukla u Urgentnom centru, ali i tada su lekari brzo reagovali. Veruje da je preživela sve zato što je, kako kaže, dobra osoba kojoj se dobro vraća.

Govoreći o boravku u pritvoru, otkriva da je mesecima bila potpuno izolovana, sa zabranjenim kontaktima osim sa cimerkama iz ćelije. Ističe da je najvažnije sa kim te stave u sobu. Najteže joj je palo što je dugo delila prostor sa ženom osumnjičenom za ratne zločine, čije je stanje bilo toliko narušeno da su joj lekari dijagnostikovali akutnu psihozu. Zbog svega toga retko je mogla mirno da spava, ističući da ženska odeljenja imaju sasvim drugačiju dinamiku od muških. Kasnije je bila u pritvoru sa optuženima iz privrednih slučajeva – profesorkom iz Indeks afere i pomoćnicom ministra, što je bio sasvim drugačiji ambijent jer su bili pod posebnim nadzorom medija i institucija. U pritvoru je provela period od 2007. do 2008. godine, vreme koje je, kako kaže, ostavilo trag “kao da je izašla juče”.

Kroz sećanja opisuje i trenutke kada je bila svedok izuzetno opasnih situacija, poput sukoba njene cimerke koja je bila osuđena za teško nasilje. Otkriva i da je jednog dana planira da napiše knjigu o svemu što je doživela u pritvoru, naročito o situacijama koje nisu viđene spolja, a ostavljaju trajne posledice na psihu čoveka.

Govoreći o ljudima sa kojima je delila zatvorski prostor, pominje da je u ćeliji pored bio Tojagić, osuđen u slučaju pokušaja ubistva Zorana Đinđića. Kako kaže, bio je korektan i tih. Imala je prilike da vidi i Legiju i Zvezdana, ali kontakti sa njima bili su strogo zabranjeni. U pritvoru su se susretali različiti profili ljudi: od onih koji žive na margini do žena koje su ubile muževe nakon decenija zlostavljanja. Pamti da je i Ana Filipović, koja je počinila jeziv zločin nad sopstvenim detetom, bila smeštena u to vreme u pritvoru, i da je često govorila o ćerki kao da je još uvek živa.

Pre svih tih događaja, Ivana je imala uspešnu muzičku karijeru, sarađujući sa najpoznatijim imenima jugoslovenske estrade. Bila je deo nemačke turneje Dragane Mirković, a pevala je sa Tomom Zdravkovićem, Tozovcem i Šabanom Šaulićem. Opisuje ih kao različite ličnosti – Toma je na nju ostavio utisak tužnog i ranjivog čoveka, Tozovac izuzetno obrazovan i harizmatičan, a Šaban je bio pravi profesionalac i zvezda. Ističe da joj je žao što više nije u kontaktu s Draganom, koju izuzetno ceni. Prva je uvela turbo folk u Novi Sad, ali, kako kaže, nikada se nije zaista osećala kao deo estrade.

Danas radi kao menadžer za odnose s javnošću i autor je diplomskog rada o komunikaciji u uslovima izolacije u Centralnom zatvoru. Predsednik je Udruženja slikara LIKUM, a muzici se vraća povremeno, snimajući pesme kao što je “Vuk”, koju je otpevala na tri različita jezika.

Nedavno je postala tetka, što joj je donelo novu vrstu sreće koju ranije nije poznavala. Iako nema svoju decu, maksimalno se posvetila sestrinom detetu i priznaje da je ta uloga ispunjava više nego išta pre toga.

Govoreći o životnim promašajima, kaže da se ne kaje. Svesna je da je mogla napraviti veću karijeru, posebno jer je njena pesma “Pusti me” bila druga najpopularnija odmah iza Cecinog “Beograda” 1997. godine. Ipak, osećala je da je estradni život guši i da to nije njen put. Videla je mnogo kolega koji su izuzetno uspešni, ali duboko nesrećni. Ističe da je živela dinamično, intenzivno i da, uprkos svim teškim trenucima, ne bi menjala svoj život.