Veliko energetsko upozorenje: Da li Srbiji preti mrak za pet godina i zašto se odjednom pominje nuklearka

Dok se kriza oko NIS-a, uvoza nafte i neizvesnosti snabdevanja ruskim gasom još nije smirila, otvoreno je novo pitanje u trećem ključnom stubu energetike – električnoj energiji. Ovoga puta raspravu je pokrenuo sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, upozorenjem da bi Srbija već 2030. ili najkasnije 2035. godine mogla da se suoči sa ozbiljnim nedostatkom struje.

Na specijalnoj sednici Vlade predsednik je oštro kritikovao EPS, ocenjujući da planiranje buduće potrošnje električne energije ne prati realne potrebe države. Posebno je naglasio da se, umesto strateškog prilagođavanja rastuće potrošnje, u planovima „prepisuju stare projekcije“, bez ozbiljne analize budućih izazova.

Prema njegovim rečima, Srbija paralelno razvija projekte poput superkompjutera i data centara, ali bez jasnog odgovora na pitanje kako će obezbediti dovoljno električne energije za njihov rad. Uvoz struje, koji već godinama raste, dodatno opterećuje sistem, dok realizacija pojedinih proizvodnih projekata ne prati planiranu dinamiku.

Predsednik je posebno ukazao na problem gašenja zastarelih termoelektrana poput TENT A1 i A2, Kolubare, Morave i Kostolca A1 i A2. Postavio je pitanje kako će se nadomestiti energija koju ti kapaciteti trenutno obezbeđuju i izrazio sumnju da obnovljivi izvori energije mogu u potpunosti da pokriju taj manjak.

Sa druge strane, rukovodstvo EPS-a i resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović tvrde da je kompanija stabilnija nego ikada. Usvajanjem Trogodišnjeg plana poslovanja 2026-2028 predviđene su investicije od čak 3,6 milijardi evra, usmerene na jačanje postojećih i izgradnju novih kapaciteta.

Kako je naglašeno, završeni su projekti poput termoelektrane B3 u Kostolcu, solarne elektrane Petka i vetroparka Kostolac, dok je snaga sistema u poslednje dve godine povećana za 426 megavata. Najavljena je i izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica snage 650 megavata.

Predstavnici EPS-a ističu da ne postoji sukob između dekarbonizacije i rasta proizvodnje, te da su investicije u solarne elektrane, vetroparkove i gasne kapacitete vremenski kraće i finansijski dostupnije od novih termo postrojenja.

Ipak, ostaje pitanje dinamike realizacije. Energetski sektor već ima iskustvo višegodišnjih kašnjenja u kapitalnim projektima, a tranzicija sa uglja na alternativne izvore zahteva precizno planiranje i ubrzane procedure.

U raspravu je dodatno uneta i tema malih modularnih nuklearnih reaktora. Predsednik je naveo da su Srbiji ponuđeni modeli „ključ u ruke“ od strane japanskih i kineskih partnera, ali je upozorio da priprema regulatornog okvira može trajati i do sedam godina, dok bi sama izgradnja zahtevala dodatno vreme.

Stručna javnost podseća da su takvi nuklearni reaktori još u fazi razvoja i testiranja, te da njihovi kapaciteti nisu uporedivi sa velikim nuklearnim elektranama. Ipak, u kontekstu rasta potrošnje energije za data centre, ova opcija se sve češće pominje kao dugoročno rešenje.

Ostaje otvoreno pitanje – da li je reč o upozorenju na realnu opasnost ili o političkom pritisku na energetski sektor da ubrza investicije. Odgovor bi mogao odrediti stabilnost energetskog sistema Srbije u narednoj deceniji.