NAJNOVIJA VEST! PROCURELA TAJNA ANALIZA VAŠINGTONA: Američki obaveštajci otkrili šta se zaista dešava u Iranu posle smrti vrhovnog vođe – šta će sada reći Donald Tramp?
Nova analiza američkih obaveštajnih službi, do koje je došao Reuters, donosi iznenađujuće zaključke o situaciji u Iranu nakon gotovo dve nedelje intenzivnih američkih i izraelskih napada. Prema tim procenama, iransko rukovodstvo i dalje čvrsto drži kontrolu nad državom i nije suočeno sa neposrednim kolapsom, uprkos velikim udarima na vojne i političke strukture.
Izvori upoznati sa poverljivim izveštajima tvrde da su američke obaveštajne agencije analizirale niz podataka i došle do doslednog zaključka da režim u Teheranu ostaje stabilan. Jedan od sagovornika navodi da “mnoštvo obaveštajnih izveštaja pokazuje da vlast zadržava kontrolu nad državnim aparatom i javnošću”.
Ove procene dolaze u trenutku kada se povećava politički pritisak na američkog predsednika Donalda Trampa da okonča vojnu operaciju protiv Irana, koja se već opisuje kao najveća američka vojna akcija još od Iraq War.
Kohezija vlasti uprkos ubistvu vrhovnog vođe
Posebno je zanimljivo da obaveštajni izveštaji ukazuju na iznenađujuću koheziju iranskog političkog i verskog vrha, čak i nakon ubistva dugogodišnjeg vrhovnog vođe Ali Khamenei, koji je poginuo 28. februara, prvog dana američko-izraelskih napada.
U međuvremenu, iransko telo poznato kao Vijeće stručnjaka proglasilo je njegovog sina Mojtaba Khamenei novim vrhovnim vođom, čime je brzo uspostavljen kontinuitet vlasti.
Izvori tvrde da ključnu ulogu u očuvanju stabilnosti ima Islamic Revolutionary Guard Corps (IRGC), elitna vojno-bezbednosna struktura koja kontroliše značajan deo iranske ekonomije i bezbednosnog aparata.
Čak su i pojedini izraelski zvaničnici u privatnim razgovorima priznali da nije sigurno da će rat dovesti do sloma iranske vlasti, što dodatno komplikuje procene o ishodu sukoba.
Predsednik Irana izneo uslove za kraj rata - jedna rečenica zapalila planetu
Da li je moguć američki ulazak u Iran?
Iako su SAD i Izrael od početka sukoba gađali protivvazdušnu odbranu, nuklearne objekte i visoke komandante, obaveštajne procene ukazuju da takva kampanja sama po sebi verovatno neće srušiti vlast u Teheranu.
Prema navodima izvora, za takav scenario bila bi potrebna kopnena ofanziva koja bi oslabila bezbednosne strukture i omogućila eventualne proteste unutar zemlje.
Administracija predsednika Donalda Trampa formalno nije isključila slanje američkih vojnika u Iran, iako za sada nema potvrde da se takva operacija planira.
U međuvremenu su pojedine kurdske milicije iz Iraka razgovarale sa američkim zvaničnicima o mogućem napadu na iranske snage na zapadu zemlje. Međutim, obaveštajne procene dovode u pitanje njihovu sposobnost da ozbiljnije ugroze iranske bezbednosne strukture.
Prema tim procenama, kurdske grupe nemaju dovoljno ljudstva niti vatrene moći za dugotrajniji sukob sa iranskim snagama.
Zbog toga sve više analitičara postavlja pitanje: da li će rat zaista promeniti političku strukturu Irana ili će, uprkos ogromnim udarima, vlast u Teheranu opstati jača nego pre?
