Noć uoči saslušanja sve se preokrenulo: Potez Zagorke Dolovac pokrenuo lavinu pitanja

Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac ponovo je pokušala da preuzme predmet od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i prebaci ga u rad Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, kojim rukovodi njen bliski saradnik Mladen Nenadić, otkriva izvor.

Predmet se odnosi na krivičnu prijavu koju je podneo ministar pravde Nenad Vujić protiv predsednika Visokog saveta tužilaštva Branka Stamenkovića zbog sumnje na nesavestan rad u službi.

Prema izvoru, odluka o takozvanoj supstituciji donesena je samo dan pre zakazanog saslušanja Stamenkovića, koji je pozvan da iznese odbranu pred tužiocem VJT u Beogradu, nekoliko dana nakon što je glavni javni tužilac VJT u Beogradu Nenad Stefanović podneo zahtev Povereniku za samostalnost javnog tužilaštva zbog neprimerenog uticaja koji su, prema njegovim tvrdnjama, izvršili Stamenković i Dolovac.

Dolovac je svoju odluku pokušala da opravda sumnjom u nepristrasnost VJT, jer Stefanović odbio je da joj dostavi spise predmeta na uvid, što je izazvalo dodatni napetost u pravosudnim krugovima.

Zahtev Dolovac, kao i izjave Stamenkovića u javnosti, inicirali su obraćanje Povereniku, koji je predložio VST da zakazuje sednicu za razmatranje prijavljenog neprimerenog uticaja. VJT u Beogradu je saopštio da ne može udovoljiti zahtevu Vrhovnog javnog tužioca jer ona može biti pozvana kao svedok u predmetu zbog neposrednog saznanja o radnjama Stamenkovića na pomenutoj elektronskoj sednici.

Iz saopštenja VJT u Beogradu proizilazi da su Stamenković i Dolovac pokušali da iskoriste hijerarhijsku nadređenost Vrhovnog javnog tužilaštva u cilju ometanja postupka protiv Stamenkovića, kako bi predmet prebačen u drugo javno tužilaštvo bio rešen po njegovoj volji.

Sagovornik ističe da se pokazalo da je VJT u Beogradu bio u pravu i da je Dolovac zloupotrebila ovlašćenja kako bi povoljnije pozicionirala svog “štićenika” Stamenkovića.

Dolovac je slične postupke primenjivala i u predmetu “nadstrešnica”, koji se vodi protiv tri lica zbog korupcije, kao i u predmetu “EPS” protiv Milorada Grčića, gde su ključni dokazi pribavljeni od strane VJT u Beogradu, a potom prebačeni u rad JTOK kako bi ih mogla kontrolisati.