Bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je optužio Hrvatsku za miješanje u unutrašnje političke prilike Srbije, ovog puta nakon glasanja na vanrednim parlamentarnim izborima u nedjelju, 25. oktobra. Tokom razgovora sa novinarima osvrnuo se i na mogućnost izbornog poraza, podršku ruskog predsednika Vladimira Putina i veliku izlaznost birača.
Vučić glasao nakon dva sata čekanja, pa se obratio novinarima
Aleksandar Vučić, nosilac izborne liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, glasao je na biračkom mestu u Novom Beogradu, gde je sa suprugom Tamarom proveo više od dva sata čekajući u redu.
Tekst se nastavlja ispod promocije
Nakon glasanja izjavio je da očekuje miran izborni dan i poštovanje demokratske volje građana, bez obzira na konačan rezultat.
Naglasio je da njegova politička opcija izbore može dobiti ili izgubiti, ali da će se u oba slučaja, kako tvrdi, ponašati odgovorno.
Tekst se nastavlja ispod promocije
Vučić je poručio da Srbija odlučuje o budućem političkom pravcu zemlje, predstavljajući izbore kao izbor između nastavka sadašnje politike i povratka na raniji period.
Prema njegovim očekivanjima, prve jasnije procene rezultata mogle bi da budu poznate između 22 i 23 časa.
Hrvatskim novinarima poručio da se manje miješaju u izbore
Razgovor sa predstavnicima medija postao je napet kada su hrvatski novinari pokušali da postave pitanja o odnosima Srbije i Hrvatske.
Vučić je izrazio nadu da bi odnosi dve zemlje mogli da budu bolji, ali je istovremeno ustvrdio da bi Hrvatska trebalo da pokaže više poštovanja prema Srbiji.
„Sačekajte vi Hrvati, ovo su srpski, a ne hrvatski izbori“, poručio je Vučić.
Bivši predsednik optužio je hrvatske medije za uvrede na račun Srbije i mešanje u izbornu kampanju.
Kada ga je novinar Večernjeg lista Hrvoje Zovko upitao može li da navede konkretan primer takvog mešanja, Vučić nije izneo određeni slučaj ili dokaz, već je novinara uputio na sadržaj hrvatskih medija.
Važno je razlikovati kritičko medijsko izveštavanje o izborima u drugoj državi od institucionalnog mešanja u izborni proces. Vučićeve izjave predstavljaju njegove političke tvrdnje, a ne potvrdu da su hrvatske institucije uticale na izbore u Srbiji.
Šta je rekao o mogućem izbornom porazu?
Jedno od pitanja novinara odnosilo se na Vučićeve planove ukoliko njegova lista ne ostvari željeni rezultat.
Na pitanje šta bi prvo uradio u slučaju poraza, odgovorio je uz komentar upućen novinarima.
„Prvo ću vas obradovati“, rekao je Vučić.
Potom je dodao da će tek nakon toga videti šta će dalje raditi, uz protivpitanje kako će novinari reagovati ukoliko njegova lista pobedi.
Govoreći o napisima u hrvatskim medijima, naveo je da je čitao tvrdnje prema kojima je njegova politička karijera završena.
Hrvatska
Užasna nesreća u Hrvatskoj: Poginula jedna osoba, još pet ih je prebačeno u bolnicu
2 dana
Ipak, nije želeo da unapred komentariše konačan izborni ishod, već je poručio da treba sačekati rezultate glasanja.
Njegove izjave dolaze u trenutku kada su u Srbiji pojačane političke podele, a vladajuća koalicija i opozicione liste nastoje da obezbede podršku za formiranje nove parlamentarne većine.
Putinova podrška ponovo tema razgovora
Novinari su Vučića pitali i koliko mu znači podrška koju je uoči izbora dobio od predsednika Rusije Vladimira Putina.
Putin je početkom oktobra, tokom obraćanja na sastanku Valdajskog kluba, pozitivno govorio o Vučićevoj politici prema Rusiji i izrazio nadu da će bivši predsednik Srbije postati premijer.
Vučić je, odgovarajući na pitanje o toj podršci, pomenuo aktivistkinje za ljudska prava Natašu Kandić i Sonju Biserko, uporedivši podršku različitim političkim akterima.
Putinova izjava ima i širi spoljnopolitički kontekst. Srbija godinama pokušava da održava odnose sa Evropskom unijom, Rusijom i Kinom, dok se njen odnos prema sankcijama Moskvi i dalje razlikuje od politike većine evropskih država.
Pitanje budućeg spoljnopolitičkog pravca zemlje zato ostaje jedna od tema koje prate parlamentarne izbore.
Velika izlaznost i politička kriza koja je prethodila izborima
Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji učestvuje 18 izbornih lista, sa ukupno 2.418 kandidata za 250 poslaničkih mesta.
Pravo glasa ima više od 6,45 miliona građana, a biračka mesta otvorena su od 7 do 20 časova.
Prema proceni organizacije CeSID, do 11 časova glasalo je 27,3 odsto birača. Na parlamentarnim izborima 2023. godine u istom periodu izlaznost je iznosila 15,1 odsto.
Veći odziv pokazuje povećano učešće građana u glasanju, ali sam po sebi ne otkriva kojoj političkoj opciji ide u prilog.
Ovi izbori održavaju se nakon gotovo dve godine studentskih protesta i političke krize koja je usledila posle tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi.
Studentski pokret i deo opozicije zahtevaju veću odgovornost institucija i mere protiv korupcije, dok predstavnici vlasti odbacuju optužbe za sistemske zloupotrebe.
Vučić je 27. septembra 2026. podneo ostavku na funkciju predsednika Srbije, a sada nastoji da se vrati na čelo izvršne vlasti kao premijer.
Šta sledi nakon zatvaranja birališta?
Nakon zatvaranja biračkih mesta očekuju se prve procene rezultata i podaci o raspodeli glasova među izbornim listama.
Za sastavljanje nove vlade biće presudan broj osvojenih poslaničkih mandata i mogućnost formiranja parlamentarne većine.
Vučićeve izjave o Hrvatskoj i mogućem porazu obeležile su njegovo obraćanje tokom izbornog dana, ali konačan politički odnos snaga zavisiće od rezultata glasanja.
Pratite Točka
Najnovije vijesti direktno na vašem Facebooku.