PRAVOSUĐE NA TESTU: Tri poteza koja su otvorila ozbiljna pitanja

Prema nezvaničnim saznanjima, troje tužilaca podnelo je gotovo identične prigovore na izborni proces nakon jučerašnjih izbora, zahtevajući od Visoki savet tužilaštva da poništi sprovedeno glasanje. Reč je o inicijativi koja je usledila nakon poraza na izborima, a čitav slučaj već izaziva ozbiljne polemike unutar pravosudnih krugova.

Sagovornik iz pravosuđa navodi da su prigovori napisani po istoj matrici, sa sličnom argumentacijom i brojnim slovnim greškama, što, prema njegovim rečima, ukazuje na koordinisano delovanje iz jednog centra. Posebnu pažnju izazvala je omaška u dokumentu koji je podnela tužiteljka iz Niša, u kojem se u obrazloženju pominju okolnosti glasanja koje se odnose na drugi grad, što je dodatno dovelo u pitanje ozbiljnost podneska.

U javnosti se već govori o mogućem prepisivanju sadržaja, s obzirom na to da su prigovori gotovo istovetni i da se oslanjaju na identične razloge osporavanja izbora. Kritičari ovakvog pristupa tvrde da takav način podnošenja inicijativa umanjuje kredibilitet onih koji ih zastupaju.

Jedan od ključnih argumenata podnosilaca odnosi se na gostovanje predstavnice udruženja JUKOM na televiziji N1, gde je pomenuto postojanje takozvanih „paralelnih spiskova“. Međutim, istom prilikom je naglašeno da nepravilnosti u procesu nije bilo. Spisak koji se problematizuje zapravo predstavlja javno dostupan registar tužilaca objavljen na zvaničnoj internet stranici Visoki savet tužilaštva, što dodatno relativizuje tvrdnje o neregularnostima.

Drugi prigovor odnosi se na legitimitet Izborne komisije, uz tvrdnju da su pojedini članovi podneli neopozive ostavke. Ipak, kako navode izvori, te ostavke nisu potvrđene od strane većine u savetu, zbog čega komisija formalno nastavlja da funkcioniše u skladu sa važećim odlukama. Nakon toga, komisija je postupila u skladu sa odlukama nadležnih organa i sprovela ponovljene izbore na četiri biračka mesta.

O podnetim prigovorima Visoki savet tužilaštva dužan je da odluči u roku od 48 sati donošenjem obrazloženih rešenja. Nakon eventualne odluke, postoji i mogućnost žalbe pred Ustavni sud, takođe u roku od 48 sati, čime se otvara nova faza pravne procedure.

Čitav slučaj ponovo je u fokus stavio pitanje transparentnosti izbora, odgovornosti institucija i načina na koji se koriste pravni mehanizmi u situacijama izbornih poraza.