Evropski put Srbije ponovo je u centru političkih rasprava, a pitanje odnosa prema Rusiji moglo bi da bude jedan od najvećih izazova za novu vlast. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da će napredak ka članstvu u Evropskoj uniji biti veoma težak ukoliko Beograd ne uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Briselom. Sa druge strane, predstavnici Studentske liste poručuju da se ne zalažu za uvođenje sankcija Moskvi.
Promena vlasti u Srbiji otvorila je novo poglavlje u odnosima Beograda i Evropske unije. Iako iz evropskih institucija stižu poruke da Srbija ima svoje mesto u evropskoj zajednici, istovremeno se ponavljaju zahtevi koji bi mogli da odrede dalji tok pristupnih pregovora.
Tekst se nastavlja ispod promocije
U središtu pažnje nalazi se odnos prema Rusiji, odnosno pitanje da li će Srbija zadržati dosadašnju poziciju ili će pod pritiskom međunarodnih partnera morati da napravi zaokret u spoljnoj politici.
Marta Kos poslala jasnu poruku Beogradu
Tekst se nastavlja ispod promocije
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je da će napredovanje Srbije ka Evropskoj uniji biti izuzetno teško ukoliko se zemlja ne uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.
Odgovarajući na pitanje da li Srbija može da postane članica EU bez uvođenja sankcija Rusiji, Kos je ukazala na značaj usklađivanja sa strateškim interesima evropskog bloka, posebno u kontekstu rata u Ukrajini.
Njena izjava ponovo je pokrenula raspravu o tome koliko prostora Srbija ima da samostalno određuje svoju spoljnu politiku, a da istovremeno nastavi pregovore o članstvu u EU.
Ipak, evropska komesarka naglasila je da razgovori sa novom Vladom Srbije još nisu počeli. Prema njenim rečima, najpre je potrebno da nova vlada bude formirana, nakon čega će biti jasnije na koji način saradnja može da se nastavi.
Time je ostavljeno otvoreno pitanje konkretnih poteza koje će Brisel očekivati od budućeg rukovodstva u Beogradu.
Nova vlast ne odustaje od dosadašnjeg stava prema Rusiji
Dok iz Brisela stižu upozorenja o mogućim preprekama na evropskom putu, sa Studentske liste poručuju da uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji nije deo njihovog programa.
Kandidat sa ove liste, profesor Radomir Saičić, izjavio je za rusku državnu novinsku agenciju RIA Novosti da se Studentska lista ne zalaže za uvođenje sankcija Moskvi.
Saičić je ukazao i na istorijsko iskustvo Srbije sa međunarodnim sankcijama, ocenjujući da političke nesuglasice treba rešavati pregovorima, dijalogom i sporazumima, a ne kažnjavanjem čitavih država.
Ovakva poruka pokazuje da bi odnos prema Rusiji mogao da ostane jedna od najosetljivijih tema u odnosima nove vlasti sa evropskim institucijama.
Ključno pitanje biće da li će Beograd uspeti da nastavi evropske integracije, a da pritom ne promeni stav prema sankcijama Rusiji. Za sada nema potvrde da je nova vlada donela drugačiju odluku, niti su razgovori sa evropskim zvaničnicima o konkretnim koracima završeni.
Bivši ambasador: Srbija mora da razmotri pod kojim uslovima želi u EU
Bivši ambasador Branko Branković ocenio je da poruke koje stižu iz Brisela nisu iznenađujuće, ukazujući na to da unutar same Evropske unije postoje različiti pogledi na proširenje.
Prema njegovom mišljenju, Srbija treba da nastavi evropski put, ali istovremeno mora da vodi računa o ekonomskim, političkim i bezbednosnim interesima.
Branković smatra da se iza pojedinih zahteva ne nalazi samo pitanje sankcija Rusiji, već i niz drugih političkih tema koje godinama opterećuju odnose Beograda i pojedinih članica EU.
Posebno je izdvojio pitanje Kosova i Metohije, ističući da se od Srbije očekuje da rešava pitanja koja imaju veliki značaj za njene državne interese.
On je poručio da ne očekuje značajniji zaokret u stavu evropskih institucija u kratkom roku, zbog čega će Srbija morati pažljivo da procenjuje svaki naredni potez.
Srbija Politika
Vučić se oglasio posle izbora i otkrio ko ga je zvao: Pomenuo Makrona, Orbana i Meloni, pa poslao oštru poruku!
1 dan
Analitičari upozoravaju da će politička uslovljavanja biti nastavljena
Istraživač-saradnik Centra za društvena istraživanja Nikola Perišić ukazao je na to da su politički pritisci sastavni deo odnosa sa Evropskom unijom, koja predstavlja političku zajednicu sa jasno definisanim spoljnopolitičkim ciljevima.
Prema njegovoj oceni, Srbija treba da nastavi usklađivanje zakona i prakse sa evropskim standardima, jer to može biti korisno za građane i funkcionisanje institucija.
Međutim, pitanje spoljne i bezbednosne politike ostaje posebno osetljivo, a zahtev za usklađivanjem sa evropskim stavovima prema Rusiji predstavlja jedan od najvidljivijih primera razlika između Beograda i Brisela.
Perišić je ukazao i na značaj dobrosusedskih odnosa i rešavanja pitanja koja su važna za nastavak pregovora sa EU.
Prema njegovoj proceni, na dalji razvoj situacije mogli bi da utiču i događaji na međunarodnoj sceni, uključujući razvoj sukoba u Ukrajini i političke promene u evropskim državama.
Hrvatska i Slovenija otvaraju dodatna pitanja
Osim zahteva koji se odnose na Rusiju, Srbiju očekuju i razgovori sa susednim državama o pitanjima koja već duže vreme opterećuju bilateralne odnose.
U Hrvatskoj se insistira na rešavanju pitanja nestalih osoba, dostupnosti arhivske građe i procesuiranju ratnih zločina. Među temama koje Zagreb izdvaja nalazi se i položaj hrvatske nacionalne manjine u Srbiji.
Sa druge strane, slovenački premijer Janez Janša poručio je da Slovenija neće podržati dalji napredak Srbije ka članstvu u EU dok Beograd ne preda dokumentaciju bivših jugoslovenskih bezbednosnih službi koja se odnosi na Sloveniju.
Janša je naveo da bi Ljubljana pozdravila ubrzavanje evropskih integracija Srbije, ali je istovremeno povezao podršku tom procesu sa rešavanjem pitanja arhivske građe.
Ovakvi zahtevi pokazuju da će evropske integracije Srbije zavisiti i od bilateralnih odnosa sa pojedinim članicama Unije, a ne samo od odnosa Beograda i institucija u Briselu.
Hrvatska se, takođe, ranije protivila otvaranju pojedinih oblasti pregovora sa Srbijom, uz obrazloženje da je potrebno napredovati u rešavanju otvorenih pitanja iz prošlosti.
Šta čeka Srbiju u narednom periodu?
Pred novom vlašću nalazi se niz izazova koji će pokazati da li je moguće istovremeno očuvati postojeći odnos prema Rusiji i ostvarivati napredak u evropskim integracijama.
Sa jedne strane, Evropska unija insistira na usklađivanju spoljne i bezbednosne politike, uključujući odnos prema Moskvi. Sa druge, predstavnici Studentske liste poručuju da se ne zalažu za uvođenje sankcija Rusiji i da se sporovi moraju rešavati diplomatskim putem.
Dodatnu težinu imaju zahtevi pojedinih susednih država, koje evropski put Srbije povezuju sa rešavanjem bilateralnih pitanja.
Naredni potezi nove vlade pokazaće koliko prostora Srbija ima za nastavak samostalne spoljne politike i da li će evropske integracije moći da napreduju bez promene njenog stava prema Rusiji.
Za sada je jasno da ovo pitanje neće biti rešeno preko noći i da će budući razgovori sa Briselom biti važan pokazatelj pravca kojim će Srbija krenuti.
Pratite Daily Magazin
Najnovije vijesti direktno na vašem Facebooku.